• Guske



    Čovjek seljak prevoli svoje domaće životinje.
    Nije ni čudo.
     Kokoši zna od leženja.
     Zbog svinja  bdije kod prašenja.
     Kod telenja strepi za svako tele i požuruje dolazak veterinara.
    A onda, kad svi oni dođu na svijet, hrani ih i čuva. I voli.
     Jer,... nisu oni susjedovi.
     Već njegovi.
                                                                    &
     - I životinjama treba i sunca i zraka.
     K'o i ljudima, govorio je moj  svekar kad bi jutrom otvarao sva dvorišna vrata, vratašca, „kapije“ i „kapijice“.
                                                                    &
    S radošću sam se udala na selo, ali sam svoje dvorište zamišljala u cvijeću; stazicama  i gredicama; njegovanim lončanicama.
     – Mora do se oni toga nisu sjetili !, mislila sam tada.
     No evo, samo da ja skinem vjenčanicu.....
    Bio to prvi sukob između mene i mog svekra. 
    – Kakvo cvijeće?!, rekao mi je dosta oštro.
     Nije ti ovo park!, rekao je još oštrije. 
    – A nije, bome, ni zološki vrt, oštro sam pomislila ja.
     Ali naravno, reći nisam smjela. Gdje ću?
    Pa ja juče došla?!
    Ljutila sam se do prvih malih pilića.
     Iza njih su se izlegle patkice.
     Pa guskice.
     Mala žuta, nježna stvorenja  gegala su se za svojim majkama, nikoga se u dvorištu ne bojeći jer ih njihova mama čuva, a ona je, naravno, najpametnije i najjača. I najljepša.
     I u dvorištu najvažnija.(mislile su žute grudice, diveći se svijetu  na koji su došle).
     Najprije sam zavoljela te male žutuljke , a onda i ostale životinje, koje su nesmetano hodale po dvorištu, uživajući u suncu i zraku.(  jer im ono treba isto kao i ljudima.)
                                                                               &
    Nakon jedno desetak godina od mog dolaska , rodila se i Mala Ladica, pa je i ona došla u tu kuću.
    Od malena je jako voljela životinje: dragala piliće, prohodala za mačkom, igrala se s pačićima....
    Samo se gusaka  jako bojala. 
    Nije ni čudo!
     Vratovi su im uvijek bili ratoborno isukani, ne znaš ni zbog čega, ne znaš ni na koga.
     - Stara, zatvori guske kad Mala Ladica ide u dvorište.
     Vidiš kako se sirotica trese od straha čim one naiđu.
    ( Opa?!)
    Nagodinu ih nećemo ni držati, nastavi on svojoj Staroj oštro i zapovijedno. 
    A ove pokolji čim im perje očupaš!!!
                                                                            &
    Kad smo nedugo  iza toga vozili autom do susjednog sela, istrči na cestu nazimica (mlada krmača koja se još nije prasila) i dosta nam uništi prednji lijevi kraj.
     A auto baš nedavno kupili.
     Jedva. 
    - Stotinu im gromova i ljudima !!!!, grmio moj svekar kad smo se vratili bez prednjeg lijevog fara, slomljene maske , ulubljenog blatobrana.....
    Je l' oni nemaju štala i kočanica da si zatvore te glupe životinje, a ne da ovako letaju po cesti i prave ljudima štetu ?!? Bog zna koliko ćemo sad platiti popravak, nastavi  moj svekar glasno i bijesno.
     - Ne ljuti se dida, blago će Mala Ladica i uhvati svog didu za ruku.
     (Odavno je osjetila da je ona djedu najvažnija)
    Dobro smo i prošli. Šta bi tek bilo da im je istrčala guska , reče Mala Ladica Pametno djedovo dijete.
                                                                            &
    Stara od moga svekra je nabrzo očupala guskama perje i  poklala ih. 
    U našem dvorištu više nikada nisu  istezale svoje vratove.
                                                                       &
    Ispričala sam ovu priču Maloj Ladici kad smo naišle na ovu šemu u jednom časopisu  za ručni rad. 
    –'Ajde onda da ja ovo izvezem.  Da im se iskupim, reče Mala Ladica.
    I izvezla je. Vidite na gornjoj slici.

    Cijela priča

   Djelovanje Ladice pomažu:

Sviđa Vam se stranica?

Preporučite nas prijateljici, prijatelju, ujni, tetku...

 

Pisma u Raj

Znaš, ...

Tekstovi za čestitke

Ako želite napisati nešto posebno, za nekog iznimnog,... pročitajte ponuđene tekstove za razne prilike!

Katalog čestitki

Onima koji vam puno znače, izrazite na poseban način  svoje osjećaje,želje i čestitke. Čestitke jedinstvene po tehnici...

Suveniri

Stvorila sam „Josipa i Katicu, Slavonca i slavonsku snašicu, koji su u crkvu krenuli, za misu se odjenuli  

Pokloni

Kakvi? Da ne koštaju puno; da obraduju; da ne omalovaže, ali ni prezaduže onoga kome  nosimo 

Ručni radovi i rukotvorine

Što oči vide, ruke naprave...  

Priče iz moje kuhinje

Tajna „ oružja“ u kuhinji :
Ja sama probala ili čula od drugih pa „šaljem „dalje.

Pola života je iza nas. Dobro, možda i malo više.
Pola života je ispred nas.Dobro; možda i malo manje.
Ali, u prosjeku, negdje smo oko sredine.

Kad te teškoće pritisnu

Točno prije godinu dana obolio sam od teške i ozbiljne bolesti, tzv. Non Hodgingov limfom, od koje se još uvijek liječim.

Zdravlje iz prirode

Ljekovito bilje, biljni pripravci, zdravstveni potencijal namirnica

 Mala Ladica

Iz ruku i pera moje kćeri 

Četvrti ćošak

Postoje takozvani "muški" i "ženski" kućanski poslovi. U ovoj će se rubrici pisati o "muškim" poslovima, i ja ću, kao novi član "uredništva",  pisati o njima

Priče s naslovnice

... o ljudima i događajima iz naše, ali i vaše okoline.