-Što vele, kakav se skrojiš, takav se i podereš.
I,...svatko se drži svoga „kroja“.
Jer misli da je baš tako najbolje.
&
Sve tako i ja.
Ustajem jako, jaaako rano.
Jer je tako najbolje.
A i da se sve stigne.
-Dan je dugačak, govore spavalice.
-Aaa, pusti ti to.
Najbolje da on ( dan ), mene ne čeka.
&
Rano doručkujem.
Onda rano ogladnim, pa rano i ručam.
Onda opet rano ogladnim, pa rano i večeram.
„Letam“ tako kroz dan hvatajući po dva, po tri posla u svaku ruku, samo da više iskoristim dan.
-Sutra je novi dan, govore ljudi oko mene.
-Ma, pusti ti to.
Što možeš danas, ne ostavljaj za sutra, odvraćam ja, a poslovi mi samo ispadaju (i propadaju) iz
pretrpanih ruku.
&
Nedavno trebalo ići doktoru.
Ništa strašno, ali,....trebalo otići.
&
Uveče sve priredila.
I veš.
I knjižicu.
I nalaze od prošli put.
I uputnicu.
I maramice.
&
Samo da sam ujutro naprednija.
Jer,....nikad ti ne znaš što ti se može ujutro dogoditi.
Možeš zaspati.
Možeš čak i umrijeti.
I što ćeš onda ako nisi sve pripremio?
&
Da. Najbolje sve pripremiti.
Alarm navijen standardno.
Za raano, raano, raano jutro.
Pa tako bilo i za taj dan.
Doktoru idem.
Neću sad valjda mijenjati alarm.
&
No, nisam ja čekala alarm.
Gdje ću?
Pa idem doktoru.
A ujutro, kud god ideš da ideš, svaka je minuta dragocjena.
Pa sam ustala prije alarma.
&
Spremila se za tili čas.
Tako je kad sve lijepo pripremiš uveče, pohvalim ja samu sebe.
I, što ću sad kod kuće?!
Sjediti ovako obučena?!
Bolje da idem , kad sam već gotova, pa da sjedim tamo.
Da sam na mjestu.
Bolje, složim se odmah sama sa sobom.
Nikad ti ne znaš što ti se može putem dogoditi.
Dovoljna je mala saobraćajka.
Pa da zaustave sve.
I tramvaje .
I taksiste.
A doktor čeka.
Ili, tramvaj uopće ne dođe na vrijeme.
K'o da je jednom bilo.
&
No, ovaj put tramvaj stigao.
Pa stigla i ja kod doktora.
Stigao i doktor.
&
Na vratima piše da radi od 9,00 sati.
A čovjek lijepo otključao već u pol sedam.
&
Pravi Čovjek.
Mora i pravi doktor.
&
-Taaako, rekla sam sama sebi kad sam se udobno smjestila u jednu fotelju doktorove čekaonice za
pacijente.
&
Zamalo se otvore i vrata ordinacije.
Pojavi se doktor, ali bez bijele kute.
Vidno začuđen.
No, brzo se sabrao.
( Pa ipak je on doktor. Pametan. Školovan.)
-Gospođo, nema nikakvih problema.
Vi samo sjedite.
Ima tu i časopisa.
Znate, ja radim od 9,00.
Tako ste i naručeni.
Slučajno sam svratio u ordinaciju po neke dokumente jer imam ugovoren sastanak u banci.
Ali, vi samo sjedite.
Evo, ja ću zaključati samo ordinaciju, pa vi slobodno možete ostati u čekaonici.
Medicinska sestra dolazi u pola 9,00.
Recite joj da sam vas ja pustio.
Oprostite, ali ja sada moram ići.
U banku.
Rekao sam vam.
&
Zemljo!
Otvori se.
Zemljo!
Progutaj me.
&
A što se kod vas radi?!
Uskrsi prošli, u imenu Božijem.
U bašču se još ne može.
Sigurno već nešto radite u ruci.
I mi tako.
&
Ja baš danas krenula ozbiljno i aktivno sa izradom zimskog, vunenog asortimana.
Pa nije prerano.
Kako bi bilo prerano.
Eto, travanj bome već prošao.
A i, ...nikad ti ne znaš šta ti se može dogoditi.
„Trefiš se“, ne daj, Bože razboljeti.
„Trefe“ ti doći kakvi dulji gosti.
„Trefi“ponestati vune.
&
Ma,.....najbolje je to krenuti na vrijeme.