A ovako to izgleda kad u kući žive najmlađi, mladi i stari.
Ovo je Đurđicina kuća.
Sve pokošeno.
Sve pošišano.
Sve poštucano.
Sve u cvatu.
Sve ukrašeno.
&
Kako vani, tako i unutra.
&
-Ne bih se ja mogla „igrati“ mojim kamenjem i koječim drugim, da mi nije svekrve,
reče mi Đurđica kada sam jedno nedjeljno popodne došla vidjeti njene radove.
-O, Bože, pa ima li još takvih?, pomislim ja.
Baš u to naišla ta „svekrva iz priče“.
Došla me samo pozdraviti.
I brzo otišla.
Da ne smeta.
-Bako, ponesi djedu kolače, poskoči Đurđicin sin i pruži joj tanjur kolača, očito pripremljen za prizemlje.
Za djeda i baku.
Za svekra i svekrvu.
Za mamu i tatu.
&
Aha!!!
Tu je „kvaka“.
U tome je dakle tajna ove kuće.
Zato im sve cvate i odiše ljepotom.
(Nastavit će se...)