(Prsluk sa slike izvezla svilom Marija Forman)
- Čuj, ženi mi se Zrinoslav, pa sam Te htjela moliti i pozvati da nam dođeš čuvati stan dok smo mi na njegovom vjenčanju.
- ???????
- Znaš. Zagreb je to.
Provale su svakodnevne.
Iiii...., da se ne ljutiš što Te ne zovem baš na vjenčanje.
- Ma nema problema. Čak dapače!
Znaš kako ja volim pregledavati figurice iz Tvog regala, odgovorila sam u telefonsku slušalicu muževoj tetki sa neskrivenim veseljem.
&
I stvarno sam bila vesela.
Zamisli! U Zagreb!
U taj fini, gospodski stan pun skupih ukrasa, koje ću moći do mile volje pregledavati dok oni svi budu, najprije u crkvi, a onda u restoranu.
Sve tako i bilo.
Ja preuzela stan i sve skupe ukrase i figurice;Zrinoslav sa svojom zaručnicom već bio pred crkvom; u restoranu im već pripremali svečani ručak, a muževa tetka još jednom zahvali i zamoli da se ne ljutim što ostajem u stanu i da će i mene i mog muža, i našu djecu, zasebno pozvati „vizavi“ ove moje usluge, i.... neka se osjećam kao kod svoje kuće, i....neka, ne daj , Bože, ne budem gladna ,i...da je frižider pun, pa neka si uzmem i da mi je prezahvalna,i ...da si ne bi mogla zamisliti da sad, kad se njen Zrinoslav konačno ženi, a što su ona i njen Zvonko godinama čekali, i već su se bojali da unuka neće doživjeti, pa da sad , kad je konačno odlučio oženiti se , oni tamo u restoranu strepe za stan, ili, još ne daj, Bože, gore, da moraju napuštati slavlje i njima tako važan događaj i juriti kući zbog provale, i onda tu, ne daj, Bože, nikom, tko zna što naći, i kad to sve bude gotovo, napakovat će ona i meni da ponesem kući, pogotovo kolača za djecu........
&
Ja sve korak po korak za njom, da se ništa ne sekira, da ću se ja već snaći, da ću si, naravno , uzeti iz frižidera sve što mi se sviđa i da ne treba toliko zahvaljivati jer da su i oni nama uvijek bili na usluzi i pomoći, i da se ne treba osjećati dužna i zvati posebno moga muža i našu djecu „vizavi“ ove usluge, koja zapravo i nije usluga, i neka se oni samo lijepo zabave i hvala dragom Bogu da se Zrinoslav ženi, i mi smo već kod kuće, ja i moj muž, pričali da bi se Zrinoslav trebao ženiti jer godine svakom idu i svatko treba misliti i zasnovati familiju, i neka se ona ništa ne sekira, i neka se u crkvi pomoli i za mene i mog muža, i našu djecu, i neka kaže Zrinoslavu da mi je drago što čuvam tetkin stan, ali da bi mi bilo drago i da sam na njegovom vjenčanju jer svatko mora misliti na familiju i jer godine svakom idu
i nek pozdravi puno tetka Zvonka.............
.............i to sve dok ona autom nije zamakla iza ugla.
&
- Oooo,ima se kod njih i po dvorištu šta vidjeti!
Ne sade oni oliandere u kante od jupola, k'o ja, neg' u fine, kupovne i skupe žardinjere.
Bože, kako je to lijepo živjeti u Zagrebu.
A vidi im sjedeću vrtnu garnituru!
Šta je to?
Bambus?
Bog zna bi l' se ovaj hibiskus primio iz grančice?
Ovakvu boju još nisam vidjela.
&
A sad trk u kuću razgledati figurice i druge ukrase.
Ali,...od ovog „u kuću“ nije bilo ništa.
Ja nisam znala, pa sam , prateći tetku vrata i zatvorila, a sa vanjske strane nije bilo kvake, nego samo ona kugla, a ključevi s unutarnje strane.
&
No, u svakoj nesreći ima i nešto sreće.
A sreća je bila u tome što sam u garaži vidjela ljestve i što je kuhinjski prozor ostao otvoren.
No, iza sreće opet ide nesreća.
Nesreća je bila u tome što me, dok sam se penjala uz ljestve i ulazila u kuću kroz kuhinjski prozor, vidjela tetkina susjeda, pa pozvala mobitelom tetku, ali i policiju,misleći da je po srijedi provala , sve tim prije što je znala da su oni svi otišli na svadbenu svečanost, a mene nije poznavala i nije znala da ja čuvam kuću od provalnika dok su svi na svadbenoj svečanosti.
&
Nabrzo stigla i tetka, i tetak, i Zrinoslav, i Zrinoslavov tast, i policija, i susjeda koja me je prijavila tetki i policiji.
Ja sam se pokušala svima ispričati, ali je tetka vikala da se tako nešto ni u snu nije od mene nadala, da bih joj ja takvu sekiraciju i sramotu priredila i to sve na dan kada se njen Zrinoslav ženio, i da sam ja seljankuša bila i da ću to i ostati , i da džabe mene u Zagreb dovesti, i da je njen Zvonko njoj dobro rekao da je trebala nekog od njegove rodbine zvati i da sam ja obična seljanka ....i da joj je to hvala za sve što je za mene učinila, i da.....
&
Onda sam počela vikati i ja da me ne vrijeđa i da sam joj se lijepo ispričala, i da je i ona iz istog sela odakle sam i ja , i da se ne postaje Zagrepčanka čim posadiš oliandere u žardinjere....
Onda je nastavila vikati ona da bi ja i svi moji bili i goli i bosi da nam ona iz Zagreba nije nosila, bome i odjeću i obuću, i da joj je njen Zvonko dobro govorio da joj nitko za ta njena dobročinstva ni hvala neće reći, kako joj nije ni rekao......, i da pravo narod kaže pomozi sirotu, na svoju sramotu, i da ona sad zbog mene ima tešku migrenu...
&
Onda sam opet počela vikati ja da nam ta njena robetina nikad nije ni trebala i da bi i ona i svi njeni bili i gladni i žedni da joj za tu njenu robetinu nismo davali meso, i da svi u selu znaju da je ona jedna pura koja se za tog svog udala samo da se Zagreba dokopa i motike riješi, a da bi taj njen pješice iz Zagreba došao za litru naše rakije, i da smo mi siti takvih koji se navezu na čist zrak kad smo mi u najvećem poslu, i da....nije ni čudo što joj se Zrinoslav tek sada ženi jer je isti ćaća, i da je pravo čudo što se oupće i sad ženi kad mu je ona takvo ime dala.....i da....
&
Onda je ona mene ošamarila i povikala da joj ne vrijeđem jedino dijete i da oni moji zamazanci u selu, koji sad čekaju njene kolače, al' ih bome neće dobiti, ni jednoga, i da nisu bolji od njenog Zrinoslava koji je išao i u glazbenu školu, a ja da ni ne znam što je to.....
&
Onda sam ja nju počupala za njenu tešku migrenu. Onda je mene tetak Zvonko brzo odvezao na kolodvor jer ga sama ne bih našla.
Kad sam došla kući svi su pitali kako da sam već došla i je l ' se Zrinoslav oženio i kako da mi nisu spakovali, makar kolača za djecu.
&
- Kad su ti škrtaci uopće nekom nešto spakovali ?, odgovarala sam ja.
&
U dvorištu su cvali moji olianderi.
U kantama od jupola.