(Moja kuća nakon rata)

-Vidi idiota, kako se gura!

Stoka "bezrepa", povika Jedan iz dugog reda.

-A već jedan paket podigao rano jutros, doda Drugi iz reda.

-Pa da, doda glasno i neka Žena u crvenoj vesti.

&

-Nisam dobio, prodera se "stoka bezrepa".

Nisam ni bio jutros tu.

-Nisi ti, al' bila tvoja žena, povika neki u kariranoj košulji.

Sve'dno to, ista ste kuća!, povika Žena u crvenoj vesti.

Maaa, lako što su oni ista kuća, nego je važno što su im svinje iste!, povika jedan s kraja reda.

-Šta pričaš ti?, opet se prodera "stoka bezrepa".

Kakve veze imaju moje svinje?

-Oooo, imaju, imaju, povika onaj u kariranoj košulji.

Itekako imaju.

Ti misliš da mi ne znamo da i ti i tvoja žena hranite svoje svinje sa makaronima koje

dobijete za humanitarnu pomoć.

Sram vas bilo.

Oboje.

A ljudi posvuda gladni.

&

-Čuj ti "karirani"!

Je l' ti misliš da mi ne znamo kako ti pečeš rakiju?

Znamo, znamo, dragi moj!

A sad će znati i svi ljudi iz reda.

Ljudi, njegova žena je čistačica u vrtiću.

Za vrtić stiže silno voće iz donacije.

Ali, djeca voća i ne vide.

Dođe ovaj i odveze ga kući za rakiju.

&

Tu, da će se njih dvojica odmah potući, na licu mjesta, al' srećom ih ostali nekako razdvojiše.

No, i oni se smirili, još malo bili i nekako izađoše iz reda i svatko svojoj kući.

Da li su ponijeli svaki za sobom i svoj stid, to ne znam.

&

Ušutjeli se ljudi u redu.

Da ne bi došli na red i oni i njihove svinje, pilići, patke ili što već hrane sa makaronima iz paketa humanitarne pomoći.

&

Podijelilo se još nekoliko paketa, a onda rekoše : " Nema više. Raziđite se !"

&

-Ma, ljuuudi, ostavili sebi ti koji dijele.

K'oda oni nemaju svinje.

Podijelit će sad između sebe.

'Ko šiša nas, koji se od ranog jutra smrzavamo za taj šmuljavi paket.

-Pa kad je šmuljav, nemoj dolaziti.

Ima nas koji djecu hranimo s tim makaronima.

-O, sad se javila prava.

K'o da mi ne znamo tko tvoju djecu hrani.

Bolje me ne vuci za jezik, da ti ne bi saznao i muž!

I, ova je bolje i nije vukla za jezik.

&

-Ama, smirite se žene!

I žene se smirile.

Po nekim temama nije baš dobro prebirati.

Pa pristaviše drugu.

Temu.

&

-Aaah, zašto smo mi ginuli.....uzdahnu jedna, ali glasno da svi u grupi koja ide u istom pravcu, mogu čuti.

I nadovezati se.

Pa tako i bilo.

Uzdisali jedan po jedan, nabrajali svoje ratne patnje, malo dodavali, malo preuveličavali, bome malo i lagali i do kraja ulice svatko otišao u svoju kuću.

Za deset dana, opet će se dijeliti humanitarna pomoć, pa će onda poraniti da i oni dobiju svoj paket.

A do tad, imaju šrota(mljeveni kukuruz ).