Bio na svijetu jedan poljski miš.

Običan.

Posve običan.

Ni bolji, ni gori od drugih miševa.

Napravio si duboku rupu u polju. pa uvijek spavao na suhom i na sigurnom.

A iznad rupe, svega.

K'o u božjoj bašči.

'oćeš kukuruza, ' oćeš pšenice, ' oćeš bundevinih sjemenki.

Kud ćeš bolje?

Spavaj, jedi, trči.

Mačke nikad ni vidio nije jer mačke ne žive na tako velikim poljima.

Ma divota od mišjeg života.

No i dobra se čovjek zasiti.

Tako i ovom mišu dozlogrdila ta divota.

Taj obični, sigurni, siti mišji život.

&

-Nisam ja rođen samo zato da jedem i trčim, govorio sam sebi miš u svojoj toploj i sigurnoj mišjoj rupi.

Ja sam puno ljepši od drugih miševa.

I puno, puno pametniji.

Ja imam viziju.

Ja imam poslanje.

I obavezu da slijedim to poslanje.

Kod ovog "poslanje" bi uvijek zaspivao, ali se s njim i budio.

Onda bi cijeli dan rovao, i rovao, šuškao i šuškao, bušio i bušio.

-Samo budi ustrajan, govorio je sam sebi.

Nisi ti običan miš.

Ti si stvoren za nešto veće.

Samo uporni uspijevaju.

Daj Bože, bit će jednom i malih miševa.

Trebat će i njima nešto priskrbiti.

&

Pa miš nastavi rovati.

Rovao i šuškao od jutra do mraka.

Sa puuuno ambicije.

I jednog dana, dođe poljski miš do nekog betonskog temelja.

-Uspio sam, uspio, vikao veselo poljski miš.

Znao sam, znao sam da samo treba biti ustrajan.

Ali i hrabar.

Ali i poznati prave ljude.

&

Poljski miš se brzo i vješto uspeo po betonskom temelju na koji je rovareći naišao.

Imao sam viziju.

I vjerovao sam u nju.

Znao sam, ama točno sam znao da sam bolji i pametniji od drugih miševa.

I da se ne mogu nasititi zrnjem sa kukuruznog polja.

I zemljanom rupom.

Meni treba sat. I to ne kakav god.

Nego sat koji će i drugima pokazati da sam bolji od ostalih miševa.

Meni treba automobil.

I skupo odijelo.

I, sve sam to zaslužio svojom pameću, svojom upornošću i svojim vezama.

Još samo probušiti jednu rupu.

Sad je lako.

Tu više nije beton, nego cigle.

&

Svom mišjom brzinom i silinom probušio miš rupu pokraj neke fuge.

Probušio i ušao.

&

Ali, miševi ipak nisu toliko pametni koliko misle.

Oni samo trče od polja do polja i kradu ono što je netko drugi posijao i stvorio.

Jer, miševi su kradljivci.

Lopovi.

Umišljeni lopovi.

Tako ni miš iz ove priče nije bio pretjerano pametan.

Nije znao ni čitati, ni pisati.

To mu za lopovluk nije trebalo.

A da je znao , mogao je još kod betonskog temelja vidjeti da na velikim ulaznim vratima piše: Remetinac.

No, sad je bilo svejedno.

Bio je već sa unutrašnje strane vrata.

Uzeli mu sat.

Uzeli mu i odijelo.

I ključeve od auta.

I zatvorili ga u neku metalnu kutiju u kojoj nema ni trčanja, a kamoli krađe i rovarenja.

&

Tako bi bar trebalo biti.