Poštovanje!

Ja sam Živko.

Za prijatelje, samo Žile.

Ušna markica broj 232893619.

Svoju životnu priču ispričat ću vam kasnije.

Ovo je Mila.

A ovo Rozika.

Ovo Pipi.

Ovo Đurđa.

I sve imaju po dvoje, troje janjadi.

A ovo je naša gazdarica.

Jako nam je dobra i jako je jako volimo.

I znamo je u dušu.

Ove joj godine jako zaostala bašča.

Od trave se ništa i ne vidi.

A,...kad joj netko dođe, ona se samo "uskuka":

" Joj, bašča mi u travi.

Al' nisam sirota kriva.

Najprije bila kiša, nemo'š u bašču.

Onda bilo Presveto srce Isusovo.

Nemo'š u bašču.

Onda bilo bezgrešno srce Marijino.

Nemo'š u bašču.

Pa opet kiša, pravdala se i kukala naša gazdarica.

A zapravo, nije bilo tako.

Ona sjedila u hladu iza kuće i vezla narodnu nošnju za lutku.

Sve dok je trava u bašči rasla.

Tu uvijek sjedi kad radi ručni rad.

(A stalno ga radi.)

I misli da je nitko sa ceste ne vidi.

E daaaa, ali mi je vidimo.

Ali, mi je nikad ne izdamo.

Nemojte ni vi.

Nek' radi što voli.

Ali, ne bi trebala lagati i kriviti kišu i svece.

Evo, lutka gotova. Čisti dokaz što se radilo.

Al' nekidan sirota pala, pa se sva razbila i ruku slomila.

Nemo'š ju prepoznati.

Sad, jadna, ne može ni pisati i tko zna kad će moći.

Zato ćemo vam mi pisati.

O nama.

O njoj.

Pa opet o nama.

I,...popast ćemo joj tu bašču.

Da se ne sekira.

i da se ne sramoti.

I mi i ona.