Da ovako više ne može, složile su se sve životinje u šumi. I okupile se na sastanak. Da se dogovore kako će i što dalje.

Iako sastanak bio za dana, pozvali i Sovu. Da ona, kao najpametnija i najškolovanija, kaže svoje mišljenje i odluči kako dalje.

- Školovana je, ali najpametnija sigurno nije, zakrešti odmah Papiga.

- Kako nije, povikaše sve životinje.

- A kako je?!, zakrešta opet Papiga.

Vidite je! Nit' stasa, nit' glasa!, uzjapurila se Papiga.

- Ona ima glavu, povikaše opet životinje.

Nek' nam ona dalje bude glavna!

– Ma dajte, ljudi, ne budite smiješni!, zakrešti opet Papiga.

Kako će nas voditi, kad ništa o nama ne zna?!

Dok mi po danu živimo k'o sav normalan svijet, ona spava.

Kad mi spavamo, ona k'o luda sama leti i huče.

- Ona po noći misli, nastave životinje.

- Ma što ona misli ?!, opet će Papiga.

Misli se po danu!

A Sova samo šuti, pa šuti.

- Mene vi stavite za glavnu!, glasno će Papiga.

Ja se i vidim. I čujem. I sve o vama znam. I 'ko se sa kim voli; i 'ko se sa kim mrzi.

Letim po danu, pa vidim sve što radite.

Ja ću vam biti glavna.

- Ali, ali,....nastaviše sad već nesigurno životinje. Pa Sovu su u svim knjigama proglasili najpametnijom. – Pustite vi knjige. Takvi su nas i doveli dovde.

Diploma puna soba, a ni dvije pametne ne znaju sastaviti.

A Sova samo šuti, pa šuti.

Sad se životinje već poprilično zbunile, pa se povukle dublje u šumu na dogovor.

- A što j' reć', reć', nije zinula otkako je sastanak počeo, reče Vuk.

- Pa da, nadoveže se Lisica.

- Tko se ne zna izboriti za sebe, neće bome ni za druge, zabrunda i Medvjed.

- I ja tako mislim, reče Tvor. Ne mo'š ti na šuteć ništa ni reć', ni postić'!

- Papiga! Papiga!

- povikaše u glas sve životinje, kad su se vratile sa dogovora.

I tako Papiga postala glavna u šumi.

( Diplome su važne, ali ih treba opravdati !)