Ovo je moja. Simbolizira blagostanje. Da, ali uz prethodni rad. Išla sam na tavan po ovaj stari “avsac“, jer mi je u njemu najljepša. Oprala avsac. Onda na njegovo dno stavila dvije šake pijeska. Pa u kuću unijela zemlje. Zemlja bila prehladna, pa sam je malo ugrijala. Potom po njoj rasporedila, prethodno u vodi namočeno i odstajalo, pšenično zrnje. Onda opet stavila tanak sloj zemlje; sve onda malo prstima popritiskala; da se prije i čvršće uhvati korijen iz zrna. Stavila to na svjetlo. Svaki dan okretala „avsac“, da pšenične vlati ravnomjerno rastu u vis; svaki drugi dan zalijevala odstajalom vodom. I evo je. Čvrsto ukorijenjena. Gusto i jednolično narasla. Ako je suditi po njoj, godina neće biti loša.

Moja susjeda pšenicu kupila na tržnici, pa kad ju je unijela u toplu kuću, pšenične vlati pokljunule svaka na svoju stranu i ni do Božića se nisu uspravile. –Prevarant, govorila je ljuto, misleći na prodavača.

E da! Neke se stvari ne mogu kupiti. Bez našeg rada neće biti blagostanja. Ni u Uniji. Ni izvan nje.