Jedna mlada žena hodala od kuće do kuće, tražeći kućnu sreću.

- Pa,... jesi li dobro pretražila svoju kuću?, upita je jedna starica na čija je vrata baš zakucala.

- Ma nisam! Bilo mi hladno u kući. Ali, i što bih tražila u svojoj kući, kad znam da je tamo nema.

– A, ako je kod Tebe hladno, onda kućna sreća stvarno nije tamo, glasno je razmišljala starica. Jer,... kućna sreća voli toplinu. Trebala si u kući naložiti vatru. Možda bi je onda ipak našla kod svoje kuće.

– Što bih ložila kad ionako svako jutro moram iz kuće?!

– Pa čekaj, dijete! Je l' Ti kod svoje kuće nikad ne ložiš vatru?

- Ne, kad ionako moram svako jutro ići tražiti kućnu sreću.

- Ali, kako kuhaš u hladnom?

– Pa nikako! Ne kuham. Kad ionako nisam kod kuće.

– Pa,... je l ' spremaš?

– Ne spremam. A i kad bih kad me nikad nema kod kuće?!

– O jadno dijete! Pa Ti stvarno nemaš kućne sreće! Posudit ću Ti ja svoju.

– Je l' stvarno hoćete?!

– Hoću, hoću, reče starica. Onda priđe prozoru i vrati se sa malim cvjetnjakom. A u njemu zelena krošnjica nježnog i sitnog lišća.

- Evo, dijete, sad ćemo je zamotati u debeli papir, pa još u najlon, da Ti ne ozebe do kuće. A kad dođeš kući, odmah naloži vatru jer kućne sreće nema u hladnoj kući. I onda, dijete, kad si već kod kuće, skuhaj si ručak. Bolje će Ti uspijevati kućna sreća!

– Je l' Vi to ozbiljno?, upita s nevjericom mlada žena, ne znajući kakve bi veze imao skuhani ručak sa kućnom srećom.

– Ozbiljno, ozbiljno! Vjeruj meni. Pa vidiš koliko mi je godina. To sam u životu sama provjerila, pa zato sada i Tebe tome učim. I, kad se najedeš, spremaj si kuću jer ćeš sigurno u svojoj kući pronaći kućnu sreću, koju si izgubila. A kad je nađeš, vrati meni ovu moju.

- Evo, bako, vraćam Vam Vašu kućnu sreću, reče mlada žena starici kad je nakon nekoliko tjedana došla vratiti onu biljčicu sa staričinog prozora.

– O, hvala! Znači, našla si svoju kućnu sreću !?, razdragano će starica.

- Ma nisam! Ali je više i ne tražim. Znate, naložim vatru u svojoj kući, skuham ručak i uz njega spremam, pa...., kad si tako lijepo sve uredim, osjećam sreću u srcu. I muž mi je sada svaki dan kod kuće.

- Ipak si je našla, zadovoljno govorila starica dok je pratila mladu ženu, koja je žurila kući da joj se vatra ne ugasi.