Ove godine mi anđeli vodimo Božićnu igru!
Lani bilo i tužnih, i ljutih, i povrijeđenih.
Zato ove godine nema rangiranja. Pa kud bismo mi anđeli došli kada bi vas, ljude, stavljali na prva, druga i treća mjesta?!
Šta bilo. Da mi je samo znati kojoj budali je to lani palo na pamet. Pa da netko plače uoči samog Božića.
Ma nisam ja to na vrijeme lani primijetio na internetu. Ne bi mi to ni lani dopustili.
Sreća što to dragi Bog nije vidio, ni za to saznao.

-Ali, igrati se treba! I veseliti! I druge obradovati, to i dragi Bog kaže.
- Pa naravno! Ali, veseliti se trebaju svi! A ne samo nekih troje prvih! Božić ide svima.
-Pa kako ćemo onda? Sad baš ni meni nije jasno.
– Ovako ćemo: nek bude razmjena. Dar za dar. Pa će svatko dobiti.
– A kako si to zamislio? Objasni ljudima! A baš ni ja ne razumijem.
– Ovako: - nek svatko pogleda u svojoj kući što bi nekom htio i mogao pokloniti. To nek uslika i nek pošalje na www. ladica.net. On će biti NEPAR. Ako se nekom svidi taj poklon sa slike NEPARA, nek brzo pošalje sliku onoga što bi on rado poklonio u zamjenu za ono sa slike. Ako bude dovoljno brz, postat će PAR. A, ako ne bude dovoljno brz, njegov poklon sa slike koju je poslao postaje novi NEPAR i čeka sliku poklona (PAR), koju će dobiti za svoj poklon.

- A tko će te poklone njima prenijeti od jednog do drugog? Je l' mi anđeli?
– Ma neee! Poslat će ih jedan drugom poštom. I platiti svaki poštarinu za ono što šalju.
-Aha! A šta ćemo onda raditi mi anđeli? Još mi to nije jasno.
- Mi ćemo sa neba paziti da nema varanja.
- A ako bude varanja?
- Ma neće! Božić ide. Ljudi su i inače dobri. A sada će biti svakim danom i bolji.
-Al' šta ako ipak bude?
- Onda će uskočiti Ladica i poslati poklon onom tko nije dobio ništa za svoj poklon.
-Pa odlično si se to sjetio. Samo da ne bude tužnih. Ali znaš, ako ipak netko bude varao, mi anđeli bi to trebali prijaviti dragom Bogu. Bar ja tako mislim. Sad, ti si stariji, ti odluči.
- Ma, vi mali bi se odmah tužakali. Nećemo mu prijaviti. Pogotovo sada uoči Božića. Riješit će to Ladica. Rekao sam ti.
- Dobro, ja sam samo mislio.

E dobro:
I G R A P O Č I N J E U S U B O T U 4. prosinca 2010. i trajat će do Badnjaka.
Danas neka ljudi izaberu što žele i mogu dati, pa neka to uslikaju, da imaju spremnu sliku.
–E, čekaj, čekaj, samo da te još pitam! A je l ' se može sa više poklona učestvovati u Božićnoj igri razmjene?
– E sad, da nisam anđeo, udario bih ti čveger. Koliko nas je puta dragi Bog učio da veselje nema kraja. –Sjećam se. Rekao je da ni dobrota nikad nije toliko velika da ne bi mogla biti veća.
- Pa šta onda pitaš takve gluposti? Sve može. Koliko poklona daš, toliko ćeš i primiti. To bi i tebi već trebalo biti jasno. Poklon može biti nešto što ljudi sami naprave. Ali i nešto što su kupili jer im se činilo zgodno. Sve može. Sve što prima pošta. Morat će to sami upakovati, a poslije i poslati.
– A,... je l' može na primjer: tegla meda.
– Može.
-A ,.... je l ' može kolut sira. U, to bi' ja, uvijek sam volio sir.
– Rekao sam : SVE MOŽE. Samo nek je dobronamjerno.
- Aaaa, je l' može kutija kolača?
- Ako ne prestaneš zanovijetati, stvarno ću ti udariti čveger. Jesam rekao da sve može, samo ako je dobronamjerno.
-Pa, kolači su jako fini. Onda su, valjda, i dobronamjerni.
-' Ajde de da si i ti shvatio.
E dobro! Mi sad imamo još nekog posla, a vi lijepo izaberite, uslikajte i čekajte. Započet će Ladica, da vidite kako to ide.
Ljudi dragi, ostajte s Bogom i volite jedan drugoga!
Vaši Anđeli