-A l'jepo sam ti govorila da ne dovlačiš druge na ovu papriku, ljuto će Lisna Uš svome mužu.

On šuti.

–Al' ne; ti daj od kuma malog; od sestre malu. Ni ne poznam sve koje si naprimao. Eto ti sad! Nemamo više što brstiti ni mi, ni oni.

- Ma šuti, ženo! Ti se u to ne razumiješ! Napravit ću preustroj i problem riješen.

I napravio. Drugo jutro ih sve preselio na kupus.

- Dobro, pomirljivije će Lisna Uš svome mužu. Lijepi su i veliki ovi listovi. Al' opet ti kažem: ne dovlači druge na njega jer i njegovom lišću ima kraja ako nas je previše.

- Ma, kume! Nisam ja ni mislio za džabe, tiho će Štitasti Uš Lisnom Ušu dok su pod repom ispijali rosu.

- Dobro, još tiše odvrati Lisni Uš spremajući u džep neki zamotuljak. Nek' dođe kumć uveče, da ne vidi ona moja.

Zamalo i na isti način na kupus dođe neka crna uš; pa neka prozirna, čak i neke narandžasto crne bube. – U uuu, njih se isplatilo primiti, divio se sebi i svojim sposobnostima Lisni Uš. Bome, za njih sam pravo dobro dobio.

No, nebi dugo, svi skupa pojedoše kupus do samog korijena. Lisnata Uš opet pobjesnila na muža, al' on napravi novi preustroj pa prijeđu na ogromne zelene listove repuha. Kad od repuha ostali samo batrljci, skoči Lisna Uš, zaurla na muža i lupi šakom bijesno u batrljak da ih odmah 5 % popadalo.

- Sad ću ja napraviti preustroj, vikala je da su joj sve žile na vratu poiskakale. Selimo se na radić. I tamo ostajemo. Tko stane stane, tko ne stane još bolje. Sva se tresla od ljutnje.

Tako i bilo. Još taj dan otišli na radić, a one koji nisu stali, ona otpustila.

Kad ujutro izađe prvo sunce, zablješti nešto ispod pojedenih listova repuha. To neki broš. Ispao lisnatoj uši dok je udarala šakom o batrljke pojedene stabljike.