- Je l' za tebe nije bilo cure u našem selu ?, ljutila se moja buduća svekrva na mog budućeg muža.
Pa da ženiš pravu curu.
-Ja i ženim pravu curu, odvrati moj budući muž, ne želeći većeg sukoba sa mojom budućom svekrvom.
-Aha, vidim kako ti je prava!, odvrati moja buduća svekrva.
- Meni je prava.
Uostalom, ja se ženim, a ne ti!
- Ženi se ti, al mi nemoj koga bilo u kuću dovoditi, sad će već uzrujano moja buduća svekrva.
Kažu za tu tvoju da je bila u partiji i da ni u crkvu ne ide.
A mater sam joj vidjela i sama , za nju mi nitko ne mora ništa pričati.
- Rekao sam ti da ćemo se u crkvi vjenčati, a ti samo slušaj babske priče.
I nemoj tako o mojoj zaručnici jer ćemo se ja i ti posvađati.
- Nemoj, sine, pa znaš da bi ti svoje oko dala.
I svoj život.
Ja sam te rodila .
I othranila.
I otškolovala.
I to krvavo.
A ti bi se sad sa mnom svadio zbog one, oneee.
- Ne zovi je „onaa“. Ona ima svoje ime.
I uskoro će mi biti žena.
-Ma, sine, još se svatovi stignu otkazati.
Kako smo ih zakazali, još ćemo ih lakše otkazati. Ima cura.
Ovo zadnje moj budući muž nije ni čuo jer je ljuto iz kuće izjurio da se ne svađa sa svojom majkom ,koja bi mu dala svoje oko i svoj život.
I koja ga je rodila; i othranila. I školovala.
I to krvavo.
&
- Molim te, bila jutros kod nas kum' Ljuba, započe nakon par dana moja buduća svekrva dok je mom budućem mužu servirala ručak, kad je došao sa posla.
- Baš pita za tebe.
Je l ' se ti sjećaš one Gordane što se dolazila igrati kod tebe ?
Ma moraš se sjećati.
To ti je Ljubina nećakinja.
Šta ti misliš, priča mi kum' Ljuba da Gordana sa dve ruke kupi šljive.
A kaže, kad se nešto radi,
Gordana lapi vreću od 50 kg i nabaci je k'o od šale sebi na rame.
Tako Ljuba kaže.
&
- Je s' ti, mama, normalna?
Ja sam tebi rekao da sam si curu odabrao i da je volim i pusti me već jednom na miru.
Kažeš da bi mi oko dala.
Zadrži oko, al' daj mi , ženo, mira!
&
– Ma , sine, ljubav ti brzo prođe, a posao ostane.
Mi smo ti selska kuća, to znaš.
Ona tvoja je toliko mala i sitna da neće ni suđe za rabotom moći oprati, a kamoli nešto u njivi raditi.
&
- Pa nisam si tražio rabotarku; nego ženu.
I volim je, je l ' to tebi može doći do pameti?
Zašto si se ti za tatu udala?
&
- A moj , sine, više i ne znam.
Valjda sam i ja njega voljela.
A' prođe ti to.
Zato te i svjetujem, da i ti ne pogriješiš.
No, tata je jak, on makar može raditi na njivi.
&
– E pa, kod nas ljubav neće proći, a ti kad budeš prebacivala vreće od 50 kg zovi si tu Gordanu od kum Ljube.
Ja se te Gordane više i ne sjećam.
A i ne zanima me.
I ostavi me već jedanput s mirom.
&
- 'Ajd' molim te, sjedi u auto pa se odvezi do kum' Ljube.
Zvala jadna da Gordani nešto pozlilo , a nema je tko odvesti doktoru, reče zabrinuto moja buduća svekrva kroz nekih par dana mome budućem mužu, ne dangubeći ni dana.
- Pošalji tatu; njegov je auto širi.
Neće Gordana stati u moj auto, odbrusi moj budući muž mojoj budućoj svekrvi i ode iz kuće.
&
- Moja, Ljuba!
Neće on ni da čuje za tvoju Gordanu!, s uzdahom će moja buduća svekrva.
Ljuba draga, ne znam šta vidi u onoj maloj, al' što ga ja više odgovaram, to on više leti k njoj.
K'o za inat.
&
-Možda smo baš tu pogriješile, Ank'ca ,draga!
Treba ploču promijeniti.
Nemoj ti njega više od one njegove odgovarati, pa će mu onda ona prestati biti zanimljiva.
A ja ću sa mojom Gordanom koji puta navratiti.
&
- Daj, Bože, Ljuba moja! Samo da stignemo.
Ti nesretni svatovi svakim danom sve bliži.