Povratak

MOJI SVATOVI



(Priča iz arhive)

Meni je svaki događaj u životu važan.

 Od  svakog nastojim napraviti uspomenu: sebi i drugima.
Svaki blagdan ima svoje tanjure.

 I svoj stolnjak.

I svoj nadstolnjak.

 I svoj jelovnik.

 I svoje goste.

 I svoje ukrase.

 I svoj sadržaj.

 I svoje slikanje.
Pomno i pažljivo nastojim sve isplanirati na vrijeme.

 Da nema greške.

 Da mi ostane još malo snage za osmjeh.
&

 

Svoje vjenčanje sam „planirala“ negdje od svoje pete godine.
Crkva puna razdragane  rodbine.

 Dobro, neće moći biti baš puna.

Morat će se ostaviti dovoljno mjesta za moju haljinu. 

A haljina će biti baš onakva kakvu je Pepeljuga nosila na ponoćni bal, odlučila sam prelistavajući šarene slikovnice.

 Samo što će moja biti bijela.

                                                       &
A kad pred oltarom budem primala prsten, najbolje će biti da svi zažmire.

 Da im se od prevelikog bljeska ne ošteti vid.

                                                        &   
E da! Zaboravila sam prošnju.
Pa naravno da će moj budući mladoženja kleknuti pred mene.

 Trava-trava.

 Beton- beton.

 Ako je ljubav prava, ne misli se ni na koljena, a kamoli hlače.

                                                         &
I onda će me pitati......
Ma ne. 

Najprije će izvaditi kutijicu.

 I to od crnog pliša.
A ja ću se kao čuditi zašto mi daje tu kutijicu....
A On će me onda pitati da li se pristajem udati za Njega.

Ma neee! To je bez veze i tako obično.
Ovako će me pitati: “Na koljenima Te molim da mi sjajiš kao najsjajnija zvijezda kroz cijeli moj život.
Pa, moglo bi tako, ali....smislit ću ja to i bolje.

&

Bila je to ljubav na prvi pogled.
 Gledali smo se još pet godina, a onda je bilo najnormalnije da se i oženimo.
 Nije to doduše nitko baš tako otvoreno spominjao, što je meni bilo i drago jer sam znala da Ljubav mog života sigurno čeka najljepši trenutak da me zaprosi.
                                                                       &
Nekako preko nas dvoje pade dogovor da će njegovi  jedne nedjelje doći kod nas na nedjeljni ručak, pa će se oni, kao roditelji, dogovoriti o svemu.
                                                                        &                                 
O čemu???, pomislila sam sa prvim trncima zebnje.
 Pa ja još nisam ni isprošena.
 Pa, neće valjda Ljubav moga života dozvoliti da o tako divnoj i u životu najvažnijoj stvari prvo raspredaju naši roditelji, mislila sam dalje.

Ma neće!
 Kako mi tako nešto pada i na pamet
. Gdje bi On to tako?!
 Uostalom, do te nedjelje  dijelio nas cijeli tjedan.
 Šest lijepih, dugih, isčekujućih dana i sigurno će u jednom od tih dana moj Budući pasti na ta svoja koljena (trava- trava; beton- beton) i pružiti mi onu, tolike godine sanjanu kutijicu od crnog pliša.
                                                                      &

Prošao ponedjeljak.
 Pa bome i utorak.
 Otišla i srijeda.
 Moj Budući  i do nedjelje sačuvao svoja koljena.
A dobro sad.
 Ne treba praviti paniku.
 Sigurno je On odlučio da jedan tako važan trenutak u našem  životu podijelimo sa našim roditeljima.
 I dobro je tako, pomislila sam dalje. 
Imat ćemo i mi svoju djecu i sigurna sam da  ćemo ih jako voljeti i da ćemo i mi željeti sa svojom djecom dijeliti te veličanstvene trenutke.
                                                                   &

      Došla i najljepša nedjelja moga života; nedjelja u kojoj ću biti isprošena na najromantičniji i najveličanstveniji način.
Nisu  oni pravo ni ušli u našu kuću, tu  moj tata odmah ustvrdi (valjda u želji da im ugodi), kako on poznaje  njihovu familiju.

 Bili su to uvijek radini  i pošteni ljudi. 

Kome nisu pomogli, nisu mu bome ni odmogli.

 A i njihov je mlin uvijek bio nadaleko cijenjen i poznat i moj tata i svi njegovi rođaci su išli u  taj mlin.

                                                                       &
Ovi (roditelji mog Budućeg) bi najradije da je to tako, al' moradoše reći da oni nisu ti koje moj tata poznaje i to iz jednostavnog razloga što oni  naprosto nemaju mlin niti su ga ikad  imali, već se radi o njihovim prezimenjacima koji stanuju prije velikog mosta sa desne strane ceste, a ovi, budući moji, stanuju prije velikog mosta sa lijeve strane ceste.
Ali, poštenje i radinost se ni njima ne može osporiti.
A nije bome ni u mlinu sve. Imaju i oni svoje bogatstvo, sad se već vidno uzrujala moja buduća svekrva.
Njihovo bogatsvo je njihov sin.
Ovaj tu.

                                                                   &
Bome, nema svatko takvog sina i,....treba bome imati takvog sina!
Mom tati, (a i nama ostalima) prisjede svaka šnita kruha i svako zrno koje je samljeo u mlinu sa desne strane ceste, a prije velikog mosta.

 Još će oni sada pomisliti kako je moj tata  „zazinuo“ na  mlin i bogatstvo .

&
Nekako u pol glasa moj tata nešto ispentlja da je to onda sigurno neka druga familija koju on poznaje i da ove, od mog  Budućeg, ovog tu, kakvog bome nema svatko, a i ne može ga svatko  ni imati, moj tata ne poznaje.

                                                                         &
- Ma on vam je jako gluh, preuzme stvar u svoje ruke moja mama, misleći da je silno popravila stvar.

                                                                          &
-Ma da, ja  sam vam jako, jako gluh, pobrza moj tata, a ja i moj Budući se pogledamo očajno, ali i sa nadom da smo  samo nas dvoje primijetili kako je moj tata sve odmah čuo što je mama rekla.

 A tako gluh?!
- K'o top, ponovila je moja mama.
-Samo da u toj gunguli moj Budući ne zametne crnu plišanu kutijicu, pomislila sam ja dok  smo u dosta napetom ozračju  svi sjedali  za stol.

 

 

(Nastavit će se.)

   Djelovanje Ladice pomažu:

Sviđa Vam se stranica?

Preporučite nas prijateljici, prijatelju, ujni, tetku...

 

Pisma u Raj

Znaš, ...

Tekstovi za čestitke

Ako želite napisati nešto posebno, za nekog iznimnog,... pročitajte ponuđene tekstove za razne prilike!

Katalog čestitki

Onima koji vam puno znače, izrazite na poseban način  svoje osjećaje,želje i čestitke. Čestitke jedinstvene po tehnici...

Suveniri

Stvorila sam „Josipa i Katicu, Slavonca i slavonsku snašicu, koji su u crkvu krenuli, za misu se odjenuli  

Pokloni

Kakvi? Da ne koštaju puno; da obraduju; da ne omalovaže, ali ni prezaduže onoga kome  nosimo 

Ručni radovi i rukotvorine

Što oči vide, ruke naprave...  

Priče iz moje kuhinje

Tajna „ oružja“ u kuhinji :
Ja sama probala ili čula od drugih pa „šaljem „dalje.

Pola života je iza nas. Dobro, možda i malo više.
Pola života je ispred nas.Dobro; možda i malo manje.
Ali, u prosjeku, negdje smo oko sredine.

Kad te teškoće pritisnu

Točno prije godinu dana obolio sam od teške i ozbiljne bolesti, tzv. Non Hodgingov limfom, od koje se još uvijek liječim.

Zdravlje iz prirode

Ljekovito bilje, biljni pripravci, zdravstveni potencijal namirnica

 Mala Ladica

Iz ruku i pera moje kćeri 

Četvrti ćošak

Postoje takozvani "muški" i "ženski" kućanski poslovi. U ovoj će se rubrici pisati o "muškim" poslovima, i ja ću, kao novi član "uredništva",  pisati o njima

Priče s naslovnice

... o ljudima i događajima iz naše, ali i vaše okoline.