Povratak

ŠEŠIR



(slika sa neta;čestitke stvaratelju)

Otkako se iz Australije bio vratio neki naš daljnji rođak,
ništa u našem selu više nije bilo kao prije.
U svaku kuću ušao neki nemir.
Nezadovoljstvo, ali i nada.
                                                                     &
-Šta i ti nisi k'o Rođak?!,govorila moja Svekrva mom Svekru .
-Šta k'o Rođak?,pitao je moj Svekar.
-Pa otišao u tu Australiju.
Onda moj Svekar podigao“šep'cu“ sa flekavim šiltom,opsovao“kru' žarani“i rekao da je on sa svojih deset poštenih prsti uvijek zaradio da u kući nitko gladan nije bio, a ako njoj (mojoj Svekrvi) to nije dosta, neka ide ona u Australiju, a on da je neće zadržavati.
(Ne bih je ni ja zadržavala, ali nisam to smjela reći.)
                                                                  &
Rođak iz Australije nije nosio „šep'cu“ k'o ovdašnji ljudi.
Nego šešir.
Krem.
Pleteni.
Prozračni.
Ljetni.
                                                                    &
-A čist k'o dječja duša, govorila bi moja Svekrva.
-A od čega bi ga i zaprljao, govorio bi moj Svekar, tako da ga čuje moja Svekrva.
K'o da taj radi nešto oko traktora!
-Šta  bi on radio oko traktora, govorila bi opet moja Svekrva, tako da je čuje moj Svekar.
On je sebi zaradio u Australiji, pa sad može šetati po selu i nositi ljetni šešir.
-Zaradio; zaradio, džaba mu što zaradio kad  nikom u selu još piće nije platio, odvalio  ljuto moj Svekar,zgrabio svoju „šep'cu“ masnu od traktorskog ulja  i otišao za poslom.
                                                                           &
Selom zaplovila nada.
Nada u pomoć.
                                                                             &
Kom se potrgao traktor, ponadao se da će Australac dati, ili makar posuditi za novi.
Pa rođaci smo.
Dalji, ali ipak rođaci.
Novčine ima, to svi u selu pričaju, pa šta je njemu onda dati za  jedan traktor.
                                                                             &
Tko morao prekrivati kuću, ponadao se da će Australac dati makar za crijep, ako već ne i za građu.
Pa rođaci smo.
Šta je njemu za jedan krov?!
Može on dati i u australskim dolarima.
Lako ćemo mi promijeniti u kune,govorili između sebe ti što su trebali krov.
                                                                         &
-Ma meni ne trebaju njegovi novci, pričao u seoskoj birtiji još jedan Rođakov rođak.
Nego, da mi nekako naputi sina u tu Australiju.
Da se dijete tamo lakše snađe.
Da ga netko tamo dočeka.
Smjesti.
Možda  Australac ima tamo i nekakvih kuća.
A mom bi malom bila dosta i kakva sobica.
Samo dok se dijete snađe.
I zaposli.
Pa da bude bolje i njemu i nama.
                                                                                &
Ne znam, al' mislim da se džabe nadaš.
Pa taj ti još u birtiju nije kročio ni sebi da nešto plati, a kamoli nama drugima.
-A čuj! Zato i ima!
                                                                                &
-Znaš, pozvat ćemo mi njega na ručak!
Pa ti onda njega pitaj za novce, reče moja Svekrva mom  Svekru, nakon što nam je traktor već dva mjeseca potrgan u dvorištu stajao, a novaca niotkuda.
                                                                              &
Ručak bio divan.
Kokošja juha sa „leber“ noklicama.
Filovana paprika u paradajz sosu.
(Sos bio od domaćeg paradajza. Naravno.)
Pečena janjetina i pohani pureći šnicli.
Od prsa.
Mladi krumpir i mlinci.
Onako, pola- pola, pa tko što voli. 
I tri vrste salate.
I fine orahnjače.
Onako da dišu već kad ih vidiš.
                                                                            &
Australac ipak bio naš čovjev, pa mu sve to pasalo.
Što se nije pojelo,(,a ostalo toga jaaako puno), ja i svekrva spakovale Rođaku za kući.
-Da si imate, govorila moja Svekrva umilnim glasom.
-Samo Vi ponesite, rekla sam ja,isto umilnim glasom.
Pa kako ne bismo?
Dat će nam  za popravak traktora.
                                                                                 &
Ali, nije dao.
-Kru' mu žarani,vikao je moj Svekar,glavno da se nažderao kod nas.
                                                                                &
Nije dao ni onima za krov.
A i kod njih se nažderao.
                                                                               &
Nije ni onog malog naputio u Australiju.
Nit mu pomog'o da se tamo snađe i da ga netko dočeka i primi  u kakvu sobicu.
                                                                              &
Rođak tako ručavao od kuće do kuće.
Svi mu iza ručka još spakovali za ponijeti.
On nikom ništa nije davao ni prije ručka, ni poslije ručka.
                                                                          &
-A, neće ni on svoje u grob ponijeti, govorila je moja Svekrva.
A mi smo mu od svih u selu najbliža rodbina.
Naslijedit ćemo.
                                                                               &
I jesmo!
Troškove njegove sahrane.
Jer, osim  svijetlog, pletenog šešira, nije ima ništa.
Ama baš ništa.
                                                                            &
-Stavite mu i taj šešir u sanduk, rekao je moj Svekar.
Bože mi oprosti, mora i Gore od nečega živjeti.
                                                                             
                                                             

   Djelovanje Ladice pomažu:

Sviđa Vam se stranica?

Preporučite nas prijateljici, prijatelju, ujni, tetku...

 

Pisma u Raj

Znaš, ...

Tekstovi za čestitke

Ako želite napisati nešto posebno, za nekog iznimnog,... pročitajte ponuđene tekstove za razne prilike!

Katalog čestitki

Onima koji vam puno znače, izrazite na poseban način  svoje osjećaje,želje i čestitke. Čestitke jedinstvene po tehnici...

Suveniri

Stvorila sam „Josipa i Katicu, Slavonca i slavonsku snašicu, koji su u crkvu krenuli, za misu se odjenuli  

Pokloni

Kakvi? Da ne koštaju puno; da obraduju; da ne omalovaže, ali ni prezaduže onoga kome  nosimo 

Ručni radovi i rukotvorine

Što oči vide, ruke naprave...  

Priče iz moje kuhinje

Tajna „ oružja“ u kuhinji :
Ja sama probala ili čula od drugih pa „šaljem „dalje.

Pola života je iza nas. Dobro, možda i malo više.
Pola života je ispred nas.Dobro; možda i malo manje.
Ali, u prosjeku, negdje smo oko sredine.

Kad te teškoće pritisnu

Točno prije godinu dana obolio sam od teške i ozbiljne bolesti, tzv. Non Hodgingov limfom, od koje se još uvijek liječim.

Zdravlje iz prirode

Ljekovito bilje, biljni pripravci, zdravstveni potencijal namirnica

 Mala Ladica

Iz ruku i pera moje kćeri 

Četvrti ćošak

Postoje takozvani "muški" i "ženski" kućanski poslovi. U ovoj će se rubrici pisati o "muškim" poslovima, i ja ću, kao novi član "uredništva",  pisati o njima

Priče s naslovnice

... o ljudima i događajima iz naše, ali i vaše okoline.