-Pa ne znam,djeco!? Znate da je prevolim i da sam je preželjna, ali....sama sam. Bojim se!, govorila je moja Bata mome Tati i mojoj Mami, tad su oni letli da je najbole da ja ostanem pleto leta tod moje Bate.
-Ma šta bi se bojala?!, letao je moj Tata.
Pa i lani si je čuvala.
- Ma znam, ali lani je bio Dida. A ni ja nisam zdrava. Mislila sam preko godišnjeg obaviti pretrage.
-Ma 'ajte, molim Vas, letla je moja Mama.
Kad čovjek krene na te pretrage, svašta mu nađu, pa se samo uplaši. A i kakav bi Vam to bio godišnji da ga provedete čekajući po bolničkim hodnicima?, zaklučila je moja Mama. (Dlado mi je sto ona uvijet misli doblo za moju Batu)
- Ma dobro, djeco, ali ja ne mogu svoje ruke podići, a kako ću Helenicu ?! Sad je već teška.
-Ne trebaš ti nju ni dizati. Ni mi je ne dižemo, sladao je moj Tata.
-Ona se sama i skida, sladala je moja Mama. Samo joj recite: “Digni ruke!“
–Pa, djeco, znate da prevolim i vas i nju i da bi vam rado pomogla da se i vi odmorite, ali... ne osjećam se sposobna
Ja sebi kad skuham, kad ne skuham, ali djetetu moram.
- Ma ne morate, letla je moja Mama.
-Ni mi ne kuhamo, sladao je moj Tata.
-Šta pričaš, Ivane?! Ja baš svaki dan kuham. Nekad i po dva obroka-sladala je moja Mama, dledajuci u moju Batu.
-Naravno da kuhaš za nas, poceo se izvlaciti moj Tata.
Ali, Helenica voli samo te kašice i praškiće, sladao je moj Tata
- Samo flašicu. Smućkati i to je to, sladali su udlas (uglas) moji Mama i Tata.
–Ja ipak ne znam. Lani je Dida samo u nju gledao i čim ona zaplače, On odmah da dudu. Ja sad sama... dok ja nađem dudu...?!
-Donijeli mi deset komada, letla je istinu moja Mama i pocela istlesati dude iz nete tutije.
-Nema da fali, letao je zadovolno moj Tata. Ako izgubiš jednu, uzmeš drugu. Uvijek će Ti neka biti pri ruci. E, a nisam Ti stigao ni pričati:
Što je poslušna!!!, sladao je moj Tata.
Nije Ti ona dijete od prošlog ljeta. Ma kakvi.
- Baba Dočka (zena toja me cuva dot nisam tod moje Bate) ju htjela povesti sa sobom na more!, sladala je moja Mama.
-Stvarno, sladao je i moj Tata.
- Mos mislit, tazem ja. Baba Docta letla da bi joj bilo latše laditi u ludniku nedo mene cuvati.
&
- Ma dobro, djeco, sve bih ja još nekako oko djeteta (to sam ja), imam još i nešto lijekova za ovaj mjesec, ali,.......bojim se odgovornosti. Dijete je to.
– E to se stvarno ne morate bojati. Ona se kod nas praktički sama čuva!, sladala je moja Mama. Baba Dočka dođe, ono, da mala (to sam ja) baš ne bude sama u kući, sladala je moja Mama.
-Mama, Ti nećeš vjerovati, ona Ti skoro stalno spava, sladao je moj Tata.
- Pa da, ujutro spava do nekih jedanaest. Malo se ustane i već trlja oči od pospanosti, laze moja mama.
- Od sile, letla bi Baba Docta.
-A oko pola jedan već opet ide spavati, sladali su Mama i Tata moju Batu.
- Aha, letla bih Ja. Tato ne bi. Vec u pola jedan.
&
I tato sam ja ostala tod moje Bate.
&
Mama i Tata su otisli na mole i sad svati dan zovu telefonom da pitaju moju Batu za mene.
-Je l sam dobla?
- Dobra je, dobra, laze moja Bata. (A nisam dobla)
- Jesam poslusna?
- Je, je, sve me sluša moja Lužica!, laze moja Bata. (A ne slusam. Ništa. Bata laze to pas.)
-Je l' dilam apalate?
– Ma ne dira, kako bi dirala, laze moja Bata. (A ja dilam sve sto ima dumbiće. Jedan sam i potigala.)
-Je l' se da češljati? Je l' joj stavljate mašnice u kosu?
- Da, da!, laze moja Bata. (Stavila bi mi ona masnice, znam ja, ali tad me ne moze stici.)
&
Jutlos smo ja i moja Bata pile tavu u pola sedam ujutlo.
Bata ustaje polato, polato, da mene ne plobudi. Al, ja cula, pa stocila i ja. Da bata silota ne pije tavu sama. Tad joj vec nema moda Dide.
-Nema mi ništa milije nego kad mi se ti ustaneš za prvu jutarnju kavu, letla mi je moja Bata i polubila moju tudlavu(kudravu) tosu.
Ja mislim da Bata malo laze.
Al ', nisam sidulna.
(Svata slicnost sa stvalnim osobama i stvalima je slucajna i nenamjelna)